Croatian English French German Italian Russian Spanish Swedish

4Dportal.com Facebook Profil4Dportal.com Twitter4Dportal.com YouTube kanal4Dportal.com RSS

A+ R A-
Dobrodošli, Gost
Molimo vas Prijava ili Registracija.    Izgubljena šifra?

EDM (Energetska Duhovna Medicina)
(1 pregledavam) (1) Gostiju
Idi na dnoStranica: 12
TEMA: EDM (Energetska Duhovna Medicina)
#767
Re:EDM (Energetska Duhovna Medicina) Prije 6 Godina, 3 Mjeseci  
NOVOROĐENČAD I NEGATIVNE MISLI I STRESOVI

(Dr sci. Ljubiša Stojanović – „Aura“ 2004.)

U mojoj, gotovo dvadeset godina dugoj isceliteljskoj praksi sreo sam se sa velikim brojem beba, starosti od nekoliko dana, pa do dve godine koje su bolovale od različitih teških hroničnih bolesti, najčešće nepoznatog uzroka, ponekad nazvane genetske ili bez ikakve dijagnoze. U velikoj većini slučajeva, te bolesti su bile posledica stresova i negativnih misli koje su majka i dete imali u toku trudnoće, pri samom porođaju ili u toku prvih nekoliko meseci života deteta. Kada bih to rekao majkama, odgovor je često bio „Pa, kako beba može da ima negativne misli?“.

Ja sam ih potpuno shvatao, jer je ljudima nepoznata i sama istina da su uzroci preko 80% svih hroničnih bolesti negativne misli i stresovi. Ako bi to i prihvatili za odrasle, nikako im nije izgledalo moguće da beba ima stresove i negativne misli.


O čemu se tu radi?

Iz ovih slučajeva srednjih i teških oboljenja novorođenčadi i dece do dve godine starosti, izuzećemo dva uzroka, koji nisu retki, ali ne spadaju u ovu grupu. To su posledice uzimanja lekova za vreme trudnoće koji su za trudnice zabranjeni i drugi, mnogo češći uzrok, boravak trudnice, posebno u prva dva meseca trudnoće u sredinama sa jako zagađenim vazduhom, kao što su hemijske febrike, prerada nafte i uopšte sredini u kojoj je sadržaj smoga u vazduhu iznad dozvoljene granice. Dakle, izuzećemo ove slučajeve koji su poznati medicini, a koji predstavljaju materijalne uzroke oboljenja odojčadi.

Želim da govorim o pogubnom uticaju stresa i negativnih misli na plod u majčinoj utrobi, zatim pri samom porođaju i u toku prvih par godina po rođenju deteta.

Stresovi i negativne misli koje trudnica ima, oštećuju, ne samo njenu auru, nego i auru bebe. Pri tome će ova oštećenja kod trudnice izazvati bolesti i tegobe slične onima koje bi imala i da nije u drugom stanju. Sa plodom je sasvim druga situacija. Aura čoveka nastaje istovremeno sa oplođenjem jajašca, ali se kao i plod postepeno razvija. Aura se, dakle kao i plod razvija počev od embriona da bi tek oko petnaeste godine bila potpuno razvijena. U toku prvih mesec dana trudnoće aura se sastoji od izuzetno slabašne energetske strukture, slično lelujavom plamenu sveće, koju lako može oštetiti neka energija. Zbog toga su negativne misli i stresovi majke, koji prolaze i kroz osetljivu auru ploda mnogo štetniji po nju, nego po auru majke. To možemo uporediti sa udarom granate u gornje spratove neke višespratnice u odnosu na udar u njene temelje koji predstavljaju prve mesece života poda. Svakako da će opasnost po celu zgradu biti veća u slučaju pogotka granate u njene temelje. Oštećenja aure u prvim mesecima života ploda, kasnije se ne otklanjaju sama od sebe, tako da se aura dalje razvija na nepravilan način, što postepeno dovodi do ozbiljnijih oštećenja ploda. Tu se pre svega misli, na dugotrajne stresne situacije ii pojedine ozbiljne stresove, kao i na veliki broj negativnih misli trudnice.

Posebno je taj kritični prvi mesec trudnoće često praćen nizom stresnih situacija u smislu: saznanje o trudnoći koja se nije želela, da li zadržati bebu ili ne, da li će njen mladić hteti da se oženi njome, pošto je ostala u drugom stanju i mnoge druge, što jop više oštećuje auru ploda.

Ove opasnosti po auru ploda se smanjuju sa njegovim razvojem, ali sve do porođaja i dalje postoje.

Drugi krizni momenat za zdravlje deteta jeste sam porođaj. Civilizacija je izmenila, ne samo telo žene, nego i njen psihički odnos prema porođaju. U odnosu na vreme kada smo bili mnogo više usklađeni sa prirodom, žene danas mnogo teže porađaju, dok sam porođaj za većinu njih predstavlja veliki stres.

Kod normalnog porođaja, takođe dolazi do jakih bolova kod porodilje i bebe. Oni izazivaju stresne i talase negativnih misli i kod majke i kod deteta, s tim što nežna aura deteta više strada. Na sreću, kod ovih, nazovimo ih normalnih porođaja, štećenja aure bebe su dosta blaga i ne dovode do pojave bolesti, posebno ne onih srednjih i teških.


Šta je sa teškim porođajem?

Teški porođaju traju obično vrlo dugo, pri čemu porodilja trpi, često nesnosne bolove. Međutim, posebno su opasni bolovi koje beba doživljava, jer oni izazivaju veoma štetne stresove i negativne misli. Najopasniji je, svakako strah koji beba doživljava zbog osećaja da se nalazi u smrtnoj opasnosti. Strah zbog opasnosti po život je najštetnija i najrazornija negativna misao koja najviše oštećuje auru, ne samo odraslih, nego i bebe. Zajedničko štetno delovanje negativnih misli bebe nastalo kao posledica bolova i straha za život maksimalno oštećuje njenu auru, što najčešće dovodi do pojave srednjih i teških bolesti, odmah po rođenju ili tokom prve godine života.

Ponekad se, zbog izuzetno teškog porođaja probegava carskom rezu koji joj spasava život, ali i u tim slučajevima beba je izdržala već mnoge sate bola, patnje i strahova koji su joj stvorili velika oštećenja aure, što često uskoro dovodi do ozbiljnijih bolesti.

Treći krizni period obuhvata prvu godinu života. U tom periodu posebno je opasno noćno buđenje i plač bebe, izvan redovnog buđenja radi sisanja. U čemu je problem? Ako se mladunče bilo koje životinje probudi noću i ne oseti dodir majčinog tela, ono počinje da doziva majku, jer instinktivno zna da mu je život u opasnosti, ako se majka ne pojavi. To isto doživljava i beba kada se probudi i ne oseti dodir majčinog tela, jer joj je instinkt još uvek toliko jak da ona emituje snažne negativne misli zbog straha za život koje joj oštećuju auru. Ako se to dešava iz noći u noć i po više puta u toku noći to mora dovesti do ozbiljnog oštećenja aure.

Mnoge majke se ovom vapaju deteta za zaštitom ne odazivaju, jer se još uvek nisu oporavile od porođaja, a iscrpljene su od nespavanja i neprekidnog angažovanja oko bebe u toku dana. Njihove majke, tetke i bake ih zbog toga savetuju: „Pusti ga neka plače, postepeno će se navići, a ti moraš da se odmoriš!“ Međutim, one greše! Bebe koje neutešno plaču iz noći u noć, često oboljevaju od lakših i srednjih bolesti. Bebi je, najčešće dovoljno da samo oseti majčinu ruku pa da se smiri i tako izbegnu kasniji problemi sa zdravljem.

Svakako da u toku detinjstva postoje i drugi, manje ili više krizni periodi, ali je njihov značaj za psihofizičko zdravlje deteta ipak manji od tri navedena. Spomenuću rođenje mlađeg brata ili sestre, koje često, makar i privremeno okupira pažnju roditelja, što kod starijeg deteta stvara strah i tugu da ga roditelji više ne vole i ne štite. Ponekad, nerazumni roditelji ističu da više vole jedno u odnosu na svoju drugu decu.

Rastava roditelja predstavlja sledeći krizni momenat zbog čega deca najčešće izuzetno pate. Zbog toga bi roditelji trebalo dobro da razmisle da li su neke njihove primedbe na ponašanje partnera ili neusaglašenosti u bilo kom pogledu, važniji od sreće i zdravlja njihove dece.

Obdanište ili vrtić mogu kod deteta stvoriti veliku odbojnost i psihičke traume, ako dete ne naiđe na ljubav i zaštitu od strane negovateljica i vaspitačica, kao i ostale dece. Tada deca odbijaju da idu u obdanište, a ako ih i protiv njihove volje vode plaču i često se grčevito drže za odeću roditelja ne želeći da se od njih odvoje. Osnovni razlog za slanje dece u ove zajednice je, svakako zaposlenost oba roditelja, kao i želja da se deca igraju i druže sa drugom decom. Međutim, u slučaju dece koja teško prihvataju obdanište, neophodno je da roditelji dobro razmisle o nekoj drugoj mogućnosti kojom bi zaštitili psihofizičko zdravlje dece, tako što bi jedan od roditelja ostao kod kuće, ili da baka ili deka ostanu sa decom. Bez obzira na nedostatke ovih varijanti u finansijskom, vaspitnom ili bilo kom drugom pogledu, one za decu koja se u obdaništu osećaju loše, ipak predstavlja način za očuvanje zdravlja, što nikad nema cenu.

Postoje i druge vrste odvojenosti dece od roditelja, na kraće ili duže vreme, na selu kod babe i dede, drugih rođaka ili poznanika, boravak u bolnici i slično, što takođe, može delovati izuzetno stresno na decu.

Jedna od čestih stresnih situacija jeste plašenje mađe od strane starije dece, ponekad i od strane odraslih koji to rade iz razonode i sadizma. To, ne samo da trenutno dovodi do stresa i negativnih misli, nego često svoje negativno delovanje proteže na ceo život. Kada bebi slučajno skoči mačka u krevetac, ona to doživljava isto tako kao kad bi odraslima skočio tigar u krevet, a kad beba zbog toga vrisne u plač, mi je tešimo: „Ništa, ništa, to je samo maca!“ Roditelji, najčešće ne mogu da shvate da dete drugačije i mnogo burnije od odraslih doživljava različite neprijatne situacije.

U više slučajeva ukazao sam roditeljima čije dete je bolovalo od nekih hroničnih bolesti da detetu loše funkcioniše nervni sistem i da je to uvek posledica stresova i negativnih misli. Oni su obično negirali tu mogućnost, tvrdeći da je njihovo dete voljeno i maženo, a kad sam im naveo moguće situacije, brzo su se složili sa mnom da je toga bilo, ali nisu mogli da veruju da je to moglo dovesti do tako ozbiljnih posledica.

Ovim sam pokušao da ukažem na neke, ne sve, situacije i periode u detinjstvu koji dovode do pojave snažnih stresova i negativnih misli i koji mogu ozbiljno da oštete dečju auru i da dovedu do srednje teških i teških hroničnih bolesti. To sam uradio zbog toga što velika većina ljudi ne zna da je najveći broj hroničnih bolesti posledica negativnih misli i strasova, a da manjina kojima je to donekle poznato, ignoriše tu opasnost.
varanasi

Pisanje je dopušteno samo registriranim korisnicima.
 
Idi na vrhStranica: 12

Popularno

Partneri

Prijava

Registracija

*
*
*
*
*

* Polje je obavezno