4Dportal

Treći svjetski rat vodit će se mislima? Zavjere Subota, 07 Travanj 2012 10:41 Autor Ratko Martinović

PIŠE: MIODRAD RADOJČIN (TREĆE OKO) // Jedne zimske noći 1993. godine generala Borisa Ratnikova probudio je iznenadni talas hladnoće. Njegova supruga nije bila pored njega. Ustao je i na prozorskoj dasci, pored otvorenog prozora, video žensku siluetu. Još samo sekund, i ona bi zakoračila u prazninu.

„Uhvatio sam je za noge, povukao nazad i razbudio je. Pitao sam je: 'Šta to radiš?' Ona je rekla: Tamo se nešto tebi desilo i treba da ti pomognem. Ti si me zvao da ovuda dođem“.

Iskusni obaveštajac, upućen u specijalne tehnike kontrole uma, Ratnikov je odmah pozvao operativnu grupu i otkriveno je da je te noći, u vreme kada se incident desio, u blizini njegove kuće stajao automobil ambasade Sjedinjenih Američkih Država. General je posumnjao da njegova supruga nije slučajno krenula u smrt.

„Verovatno su stali ovde, u zonu direktne vidljivosti mog prozora. Čime su delovali – aparatima ili mislima, to ne možemo da znamo“, izjavio je nekadašnji oficir KGB-a, zadužen za moskovsku regiju.

Za ruske „Novosti“, general Boris Ratnikov, koji je od 1991. do 1997. godine bio savetnik u Federalnoj službi za odbranu, razotkrio je neverovatnu pozadinu čitavog slučaja. Bio je to pokušaj osvete specijalnih službi Sjedinjenih Američkih Država, jer je nedugo pre toga „provalio“ njihov plan da se izazove oružani sukob između Rusije i Kine. Naime, ruski predsednik Boris Jeljcin planirao je 1992. godine da poseti Japan i Ratnikovljevo odeljenje je otkrilo pokušaje da se predsednikov um „programira“ i natera ga da vrati Kurilska ostrva ovoj dalekoistočnoj zemlji.

„Uspostavili smo bestelesni kontakt na daljinu našeg operatera, takozvanog „slipera“, sa mozgom američkog predsednika Džordža Buša starijeg i bilo je jasno da bi Kina, čim bi vratili Kurilska ostrva Japancima, pod uticajem američkih agenata koji su se tada nalazili u Centralnom komitetu KP Kine, inicirala oružani konflikt na ruskoj granici“, ispričao je Boris Ratnikov.

„Uputili smo zahtev japanskoj strani koji se odnosio na pojedina pitanja osiguranja bezbednosti u toku predsedničke posete, ali to je bio samo izgovor da se otkaže poseta Borisa Jeljcina Japanu bez njegove diskreditacije“, rekao je Ratnikov desetak godina posle događaja.

Samoubistvo pod sumnjom

Vojni komentator Ivan Safronov, međutim, nije bio te sreće da ga neko u poslednji čas spase od skoka kroz prozor. On se u noći 2. marta 2007. godine bacio sa trećeg sprata moskovskog hotela na Taganjki, bez očiglednih razloga ili poruke zašto to čini. Pošto nije bilo dokaza za suprotno, njegova smrt je zvanično proglašena samoubistvom, ali je ostala činjenica da je odlaskom Safronova mnogima laknulo, jer je ovaj uticajni novinar bio na putu da razotkrije ilegalnu trgovinu oružjem u koju su, pored ruskih, bili umešani i visoki zvaničnici nekih stranih zemalja.

„Postoje obična i mentalna hipnoza“, kaže doktor Konstantin Korotkov, profesor fizike na Državnom tehničkom univerzitetu u Sankt Petersburugu. „Hipnotizer može da stoji sa strane ili u susednoj sobi i sprovodi hipnotičku seansu. Sa tačke bestelesnog uticaja, najlakše je izazvati smrt padom sa prozora, jer instinkt za samoodržanjem može da spreči hipnotisanog da se obesi ili prereže sebi vene. Ali, ovde je dovoljno da hipnotizer ubedi čoveka da se nalazi, na primer, u prizemlju, i fatalan korak će biti napravljen“.

Aleksej Muhin, politički analitičar i generalni direktor Putinovog Centra za političko informisanje, smatra da specijalne službe često koriste ovu tehniku:

„Smrti Safronova prethodio je niz bizarnih okolnosti. Prvo, pogoršanje hroničnih bolesti. Ovo se dešava u vreme informaciono-energetskog uticaja. Izazivanje bolesti sa smrtonosnim ishodom može i da ne uspe, ali osoba će biti fizički iscrpljena, njena volja biće paralisana tako da čak i slabi hipnotizer može da je navede da izvrši bilo šta. Zatim, ovaj čovek se nalazio u izuzetno napetoj situaciji, u stanju psihološkog pritiska, kada je mogao da uradi nešto neobjašnjivo i fatalno“.

U pitanju su, veruje se, drevne šamanske veštine koje su specijalci prilagodili današnjem vremenu, što je u bivšem SSSR-u naročito bio slučaj u drugoj polovini prošlog veka, kada se u rukama pobednika našla arhiva čuvenog Instituta za okultizam „Anenerbe“ (Nasleđe predaka), čiji rad je kontrolisao lično Himler. Priče o strašnim eksperimentima na ljudima koje je sprovodio ovaj Institut pronosile su se hodnicima u toku suđenja u Nirnbergu, ali su svi pokušaji da se obelodane bili onemogućeni. Sovjetska strana je, pokazaće se, u vezi sa njima imala dalekosežne planove. Posle rata, ispitivanja su tajno nastavljena, prvenstveno u psihijatrijskim klinikama, da bi se razvilo moćno ofanzivno oružje, tvrdi general Boris Ratnikov, a profesor Korotkov dodaje:

„Usmerena energija jedne leči, a druge uništava. Radili smo u raznim zemljama sa šamanima koji su sačuvali drevnu tradiciju. Nije velika tajna da postoje uroci, magije i prokletstva koji na neki način utiču na našu energiju. Snimali smo njihov rad i zaista se pojavljuju izmene pri usmerenju energije, kako to šamani čine. Ovo može da dovede do odliva energije od srca, odnosno blokiranja mikrocirkulacije, ili priliva energije u srce, sve se jasno vidi na snimcima“.

Čuveni eksperimenti sa ekstrasenzom Ninom Kulaginom, koja je telekinezom pomerala predmete, bili su, po svemu sudeći, samo vrh ledenog brega, dok su vojne službe SSSR-a u stvari razvijale, pored ostalog, tehniku beskontaktne borbe, koja je dugo bila poznata samo elitnim specijalnim snagama.

Udarce nanosi - mozak

U specijalnom vojnom kampu za obuku, instruktor pokazuje tehniku beskontaktne borbe. Na snimku se čuje: „Opusti se! Opusti se! Tako je. Jedva dodiruj – eto, vidiš! Vitalik, daj da ponovimo još jednom. Kada pođeš, nemoj da hvataš rukom. Gledaj, ja sam opušten, jedva dodiruješ i gotovo. Vidiš? I to velikom brzinom. Osećaš li to?“

Za to vreme vojnici, od kojih su neki naoružani i nožem, pokušavaju da napadnu svog instruktora, ali on laganim podizanjem i pokretima ruke kao da ispred sebe stvara nevidljivi zid na koji naleću i padaju napadači. Malo je poznato da je i sam Aleksej Muhin, koji se dugo bavio aikidom i meditacijom, ovladao ovom tehnikom. Teško je poverovati, ali nauka je zvanično potvrdila postojanje ovog fenomena. Tačnije, da nevidljivi udarci dolaze iz mozga instruktora, iz njegovog uma. Ovo je dokazano pomoću elektroencefalografa na kojem su naučnici prvi put uspeli da vide kako se tačno formiraju nevidljivi i razorni signali. Olga Koekina, ekspert u Federalnom naučnom kliničkom centru Rusije za istraživanje svesti, kaže:

„Na snimku vidimo uobičajeni raspored energije u mozgu čoveka. Sada ona pravi energetski snop koji može biti usmeren ka drugom čoveku. Na kraju dobijamo nešto kao projektil – zrak koji dolazi iz centra mozga i završava se na sredini čela“. Iznenađujuće, ali savremena nauka smatra da su te mogućnosti prirodno date svakoj osobi. Natalija Petrovna Behtereva, članica Ruske akademije nauka i stručnjak u oblasti istraživanja funkcija mozga, kaže : „Govorite o fenomenu beskontaktne borbe, zar ne? Postoji jednostavna vežba. Ako protrljamo ruke, ovako, i zatim ti i ja podignemo ruke, možemo se daleko udaljavati jedno od drugog, ali sve vreme mi smo u kontaktu. Pretpostavimo da taj fenomen može biti pojačan. Zašto da ne?“ Natalija Behtereva je unuka poznatog naučnika Vladimira Behtereva, za kojeg se veruje da je 30-ih godina prošlog veka značajno doprineo razvoju parapsiholoških istraživanja i psihotronskih oružja u tadašnjem Sovjetskom savezu.
„Iza onoga što se poetski naziva aura ili biopolje, skriva se fizika visoke energije. Ljudsko telo, svaki njegov organ okružen je visokim elektromagnetnim poljem. Bolesni organi imaju promenjenu frekvenciju zračenja. Lečenje izgleda jednostavno. Dovoljno je da promenite frekvenciju sa bolesne na zdravu i čovek je spašen. Zapravo, tako kako rade ekstrasensi, čarobnjaci i šamani“, kaže Behtereva.

Svest kao lego kocke

General Georgij Rogozin, svojevremeno šef službe koja se brinula o bezbednosti predsednika Borisa Jeljcina, pominje slučaj s početka 90-ih godina, kada je CIA u jednoj severnoevropskoj zemlji otkrila ruskog obaveštajca i ispitivala ga nekoliko dana.

„Kada smo uspeli da ga vratimo kući, postalo je jasno da je bukvalno rasturen hipnozom i psihotropnim agensima i praktično uništen kao ličnost. Prvo je dugo čišćena njegova krv od psihotropa, a zatim su se uključili hipnotizeri specijalnih službi. I pored svega, on je ostao „zombi“, čovek koji nije imao predstavu ko je i šta je“.

Sličnim metodama stvaraju se „sliperi“, ljudi čiji se mozak u stanju duboke hipnoze programira zajedno sa kodom za aktiviranje i po čijem dobijanju on postaje slepo oruđe za izvršavanje bilo kakvih naredbi koje mu se prenesu.

„Duša se može ne samo otvoriti, nego njome možemo i upravljati“, kaže Elena Rusalkina, direktor Psihotehnološkog istraživačkog instituta, gde se sa dobrovoljcima eksperimentiše u cilju utvrđivanja načina za manipulaciju ljudskom podsvešću. „To je neverovatno, ali ljudska svest u rukama naučnika se pokazala kao dečije lego kocke, kojima možete menjati mesta, i nepotrebno samo odbaciti“.

Profesor Igor Vitorovič Smirnov, kontroverzni ruski naučnik poznat po svojim istraživanjima kontrole uma tokom sovjetske ere, razvio je tehniku psiho-sondaže, koja se pokazala veoma efikasnom u lečenju nekih bolesti koje se smatraju neizlečivim. Neposredno pre svoje smrti (2004), profesor je priznao da je napravio užasno oružje koje se može nazvati „kontrolisana promena ličnosti“: „Moje kolege i ja stvorili smo oružje. Naravno, to je oružje u borbi protiv bolesti, ali mislim da zlonamerni um može da ga koristi i u druge svrhe - kao oružje za uništavanje i depresiju. Možda. Tehnički, ovo je u principu moguće“.

U tajnim institutima i laboratorijama razvijane su ne samo sposobnosti ekstrasenzorne inteligencije, nego i trenutni daljinski napadi na odabrane ciljeve. Svoje uspehe specijalne službe proveravale su jedne na drugima. U leto 1996. u Uralskom vojnom okrugu iskrcale su se američke specijalne službe. To je bilo međunarodno takmičenje vojnih specijalnih snaga. Poslednjeg dana ruski instruktor pokazuje čudnu, za to vreme, beskontaktnu borbu. Komanda je htela da sazna sposobnosti Amerikanaca u tom pravcu. Instruktor je dobio naređenje da udari nekog od kolega iz inostranstva. Reakcija je nastupila u sledećem mesecu. Potpukovnik Aleksandar Lavrov je putovao automobilom. Odjednom, pred očima njegovog vozača stvorio se veo, njegove ruke su utrnule i auto je udario u kamenolom u blizini ceste. Lavrov kaže:„Pozvan sam od strane rukovodstva. Oni su pratili napad na nas, ali nisu nas zaštitili. Odgovorili su da su želeli da saznaju kako ćemo preživeti. Ovo je bilo sa jedne strane uvredljivo, a sa druge – vrlo ozbiljno“.

Analitičar Aleksej Muhin tvrdi: „Sada smo na pragu stvaranja novog tipa oružja. Nuklearno, vatreno i hladno oružje odlaze u drugi plan. Mi smo na pragu stvaranja novog tipa oružja – bioenergetskog. Glavno sredstvo za ubijanje ili pružanje bezbednosti biće sam čovek i njegove mogućnosti“. General Boris Ratnikov komentariše da Rusija, Sjedinjene Američke Države i neke druge zemlje već imaju razvijeno oružje za vođenje psihotronskog rata, ali se ustručavaju da ga koriste, jer bi oni koji rukuju njime, pa čak i osobe koje izdaju naređenja, bile u opasnosti da se razbole, ili čak umru!

Preneseno sa:   http://www.treceoko.novosti.rs/code/navigate.php?Id=182&editionId=100&articleId=493